Kako izabrati partnera?

Pronaći savršenog partnera nije lako, jer da jeste svako bi bio sa svojom srodnom dušom, zar ne?

Nakon bolnog raskida imam običaj da sednem i da se zapitam kako nisam videla ranije da ta osoba nije moj pravi izbor, zašto nisam racionalnije donela odluku. 

Glavna začkoljica ljubavi je oduvek bila, da li da slušamo razum ili srce, dok je u suštini stvar mnogo jednostavnija.

Kada odrastemo i tražimo partnera sa kojim ćemo koračati kroz život trebalo bi da obratimo pažnju na bitne stvari. Kad sam bila klinka sigurno nisam birala po principu razuma već po principu čiste hemije i drhtaja srca.

Često se zapitam da li tako treba da bude i kad odrastemo.

Ne donosim odluke iz straha

Neretko ljudi biraju partnera ili ostaju sa nekim u nesrećnoj vezi, jer osećaju neku vrstu straha. Najčešće je to strah od samoće, ali naravno to varira od osobe do osobe.

Moram priznati da što sam starija, sve mi teže pada bolan raskid. Previše se vežem za jednu osobu i zavolim je skroz sa svim svojim manama.

Nakon raskida, volim da neko vreme budem sama, sama sa sobom.

Veoma je primamljivo uskočiti u ozbiljnu vezu sa nekim s kim osetite bilo kakvu konekciju, ali ako osobu ne znate dovoljno dobro, ulagati svoje emocije u nešto krajnje nesigurno nije najbolji izbor.

Kako vreme bude odmicalo i polako postane jasno da niste kompatibilni sa tom osobom, boleće mnogo više nego da ste polako odlučivali šta želite od veze dok upoznajete osobu koju ste izabrali za partnera.

Požuda sa strane, budi potpuno svoja

Eksplozivna hemija ume da zavara, ima ogromnu moć nad našim bićem i veoma često nas ponese bez naznake da će nas pustiti pre katastrofe.

Misli poput „Mora da je on pravi, osećam to celim bićem“ bi trebale da se zamene činjenicama i zajedničkim interesima. Možda zvuči dosadno, ali zajednički interesi i stavovi koji oblikuju život su krucijalni.

Hemija i strast idu do jedne granice, ali šta će se dogoditi kada vi kažete da želite decu i psa, a on vam kaže da ne podnosi decu i da su mačke čovekov najbolji prijatelj, da je to sa psima je čista zabluda. Da li srce može da pobedi razum u tom momentu kada se upali crvena lampica? Da li je strast bitnija od životne odluke da nemate decu koju želite i da psa zamenite mačkama za koje niste sigurni da uopšte volite?

Emotivno gledište izbora partnera me ponekad može odvesti u pogrešnom smeru, u smislu da počnem da verujem da ga mogu promeniti i da je naša ljubav dovoljno jaka da se moj partner odrekne nekih stvari kako bi veza potrajala. Ako i vi imate isti problem kao i ja, što pre te misli izbacimo kao mogućnost pre ćemo prestati da se zavaravamo i nastaviti dalje potragu za svojom idealnom polovinom.

Saradnja, saradnja, saradnja

Potrebno je da idete polako, korak po korak, budite svoji, zabavljajte se i zapažajte stvari kod potencijalnih partnera. Tražite osobine koje volite i koje vam odgovaraju u vašoj potencijalnoj drugoj polovini. Tamo gde se budete osećali najopuštenije, gde nećete biti pod konstantnim stresom da izgledate, govorite i radite sve savršeno, razum i osećanja će se spojiti i biće jednostavno da se napravi izbor.

Kako bismo doneli pravu odluku potrebno je da napravimo saradnju razuma i emocija, jer ako su oni posvađani, malo je verovatno da će se osoba snaći pred silnim nadražajima i preprekama.

Ulasci u loše, brze i bespotrebne veze su proizrokovani strahom da vreme leti, da je kasno za neke stvari. Taj osećaj da nešto nismo sagradili na vreme, jer društvo tako misli čine da srce zaveže razum i uskoči u emotivni rolerkoster, slično je i sa razumom koji nekad toliko vlada da odbacuje emocije i bilo kakvu mogućnost za emotivnim vezivanjem kako bi se spasao potencijalnog sloma.

Za pravog partnera nikad nije kasno, on će se jednostavvno pojavite negde u nekom trenutku i znaćemo da je to to!