pravi-prijatelji

Ko su nam pravi prijatelji?

Tema prijateljstva je nepresušan izvor za pisanje. U mom slučaju u životu sam imala dosta prijateljstava, a zadržala svega šaku.

Često na internetu vidimo grupu ljudi koja se okuplja, slavi bitne događaje zajedno, ali da li to znači da su oni pravi prijatelji? Otići ću taj jedan korak dalje i reći da to definitivno ne mora biti slučaj.

Ja imam nekoliko drugarica koje viđam isključivo po slavama ili kada je nekoj od nas rođendan. Jedna je zatrudnela pre nekoliko meseci, odmah mi je javila, ali nas to nije zbližilo, i dalje ne odvajam vreme da s njom popijem kafu, prošetam ili da se dopisujem češće. I to je situacija koja nam odgovara, nekoliko puta godišnje sednemo i ispričamo se, ali ne dubimo dalje.

Kako smo stariji, krug prijatelja nam se sužava, tek tada shvatimo koliko nam je neko zaista bio prijatelj.

Kada nađemo značajnu polovinu, planiramo porodicu, tačnije sve ono što nam oduzima slobodno vreme koje smo nekad provodili sa društvom, tada selekcija počinje.

Ne znam da li ste ikada osetili bol prilikom otkrivanja da dugogodišnji prijatelj to nikad nije ni bio samo zato što je njemu u životu krenulo? Ja jesam. I da vam kažem nešto, nakon prvobitnog razočarenja nastupilo je olakšanje, jer kao što sam već rekla kako vreme prolazi i sve više sazrevamo, ne trebaju nam ljudi koji se samo vuku po našem životu bez potrebe.

Sedela sam za stolom i pila jutarnju kafu kada sam na Instagramu videla svoju drugaricu iz detinjstva kako se provodi u klubu, u našem rodnom gradu, a da se pritom nije javila da je došla, a jako bile smo bliske.

Naime, pre nekoliko meseci je upoznala dečka i odmah s njim otišla u Nemačku, da se upoznaju. Iako su svi moji nagoni išli ka tome da joj kažem da je to čista glupost, sa osmehom sam je ispratila, jer je ta ideja o potencijalnoj ljubavi činila izuzetno srećnom.

Taj momenat je bio poslednji koji smo provele kao prijateljice iz detinjstva, jer nakon njega ona više ne piše, više se ne javlja i postaje ono što je uvek zaista i bila, a to je samo prijatelj iz potrebe, iz navike, jer je grozno biti sam.

Kako smo uspevale godinama, ne znam, ali istina je kada kažu da vremenski period druženja ne označava i jačinu veze koji dvoje ljudi deli. Srećan je onaj koji je dobro odabrao prijatelja i pronašao saputnika kroz sve životne prilike.

Ako vidite da se neko muči i nateže da bi se s vama družio, pustite ga da ide, biće lakše i vama, a i njemu.

Moj prijatelj, moj jedini pravi prijatelj vuče korene iz fakultetskih dana. To je jedino blago koje imam i znam da je nešto što će trajati do kraja života.

Pravi prijatelji su oni koji iako vas deli neka razdaljina ili preopterećeni posao koji sisa sve vreme koje posedujete, ipak nađu vremena da puste poruku u kojoj vas pita da li ste dobro ovih dana.

Oni prijatelji koji kada im kažete dobru vest ili hoćete da ih upoznate sa bitnom osobom ili odlukom u životu iskreno dele tu sreću sa vama. Osobe koje vas znaju u mali detalj bez da im je trebao napor da to nauče. Sa njima jednog dana stvorite porodične prijatelje, decu koja nastavljaju tradiciju prijateljstva kroz svoje, novo prijateljstvo.

U redu je pogrešiti, verujte mi. Bitno je da kad tad napravite selekciju, razgraničite ljude, da ostavite one koji vas ne umaraju, koji vas razumeju i naravno vi njih.

Ako ste ikada napravili pogrešan izbor, prebolite i nastavite dalje. Ja jesam i nikada se nisam osećala bolje!