Za ChatGPT je naširoko usvojen pojam “veštačka inteligencija”, iako je on ustvari veliki jezički model u čiji razvoj je utrošen veliki novac i čija baza podataka sadrži neverovatno veliku količinu podataka. Plaćena verzija ovog chat-bota ima pristup internetu i njegova baza se konstantno nadograđuje i unapređuje.
Povodom nedavnih nemilih događaja u Srbiji, kada je nakon rekonstrukcije nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 15 osoba i ne reagovanja nadležnih organa, došlo je do najvećih studentskih protesta u istoriji Srbije. Svi studenti su se ujedinili i usaglasili oko zahteva koji su upućeni nadležnom tužilaštvu.
Koji su to zahtevi studenata?
Studentski protesti traju već više od dva meseca, a ova “pobuna” se polako raširila i na građane, potom na prosvetne radnike, deo zdravstva i kompletnu IT industriju Srbije. Studenti su izašli na ulice, nošeni krilima podrške velikog broja građana, gde se svakodnevnim akcijama traži ispunjenje svih zahteva.
Država već neko vreme pokušava da uguši ovaj bunt, ističući kako su “svi zahtevi ispunjeni”, ali nekako baš kako protesti narastu na sledeći nivo, opet se pojavi neki zahtev koji nije ispunjen.
Šta je zapravo to što svi studenti i kompletna akademska zajednica traži od vlasti?
Prvi zahtev studenata
Studenti zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, gde je pad nadstrešnice usmrtio 15 ljudi i utvrđivanje svih odgovornih za ovu tragediju.
Iako vlast tvrdi da su hiljade stranica već dostupne, studenti, uz podršku Građevinskog fakulteta, ukazuju na ključne nedostatke u dokumentima. Nedostaju idejna rešenja, ugovori i aneksi sa svim podizvođačima, zapisnici o uvođenju u posao, građevinski dnevnici, knjige inspekcije, geodetski snimci, atesti i tehničke potvrde. Takođe, ne postoji saglasnost na izbor podizvođača, i nije jasno kako su birani, što je dodatno stvorilo sumnju u transparentnost celog procesa.
Dodatni problem je što deo dokumentacije nije elektronski overen, što dovodi u pitanje njenu autentičnost, dok su dostupni građevinski dnevnici delimično nečitljivi. Mesečni izveštaji nisu kompletni, a postoje i neslaganja u datiranju tehničkog pregleda i prijavi radova. Studenti smatraju da vlast nije ispunila njihov zahtev jer ključni dokazi i dalje nisu dostupni javnosti, čime se otežava utvrđivanje odgovornosti za nesreću.
Drugi zahtev studenata
Studenti zahtevaju hapšenje i procesuiranje svih odgovornih za fizičke napade na studente i profesore, koji su se dogodili tokom protesta i blokada, počevši od incidenta ispred Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra. Kasnije su proširili zahtev, dodajući napade koji su se desili na različitim lokacijama u Beogradu i Novom Sadu.
Iako je Više javno tužilaštvo pokrenulo istrage u nekim slučajevima, studenti ističu da postupci kasne, a odgovorni nisu adekvatno sankcionisani. Posebno naglašavaju da je u slučaju napada ispred FDU tužilaštvo čekalo 40 dana pre nego što je procesuiralo napadače, bez traženja pritvora, što smatraju neprihvatljivim.
Dodatno, pojedini slučajevi nasilja, poput gaženja studenata tokom protesta, još uvek nisu razjašnjeni, a odgovorni nisu identifikovani ili privedeni. Tužilaštvo tvrdi da se istrage nastavljaju, ali studenti smatraju da izostanak konkretnih akcija pokazuje izbegavanje odgovornosti i omogućava nekažnjivost nasilnika. Njihov zahtev ostaje da se svi napadači procesuiraju bez odlaganja i da se pravda sprovede u potpunosti.
Treći zahtev studenata
Kompletna akademska zajednica traži odbacivanje svih optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih na protestima.
Tužilaštvo u Novom Sadu je nakon pritiska javnosti, pustilo uhapšene na slobodu, ali nije odbacilo optužbe protiv studenata i građana.
Četvrti zahtev studenata
Osim ovih zahteva, koji su direktno vezani za pad nastrešnice, studenti zahtevaju i povećanje izdvajanja iz budžeta za državne visokoškolske ustanove u visini od 20%.
Vlada je pokušala da zamaskira ovaj zahtev kao ispunjen time što je donela odluku da se iznos za materijalne troškove uveća za 20%. Ovim potezom se javnost dovodi u zabludu, jer je zahtev studenata povećanje ukupnog budžeta za visoko obrazovanje, dok su materijalni troškovi, samo jedan deo tog budžeta.
Javnost je podeljena – Šta kaže veštačka inteligencija na to?
Kako je Vlada pokušala da umanji značaj protesta studenata raznim spinovanjem informacije kroz medijske portale, došlo je do značajne podele javnosti o tome ko je u pravu i šta studenti zaista traže.
Mi smo za vas prodiskutovali sa “veštačkom inteligencijom” o studentskim protestima. To je izgledalo ovako:
Pitanje: Šta misliš o tome da li su studenti u pravu?
ChatGPT: Ovo je ozbiljna tema i zavisi iz kog ugla gledaš na stvari. Studentski protesti u Srbiji često odražavaju širu nezadovoljstvo u društvu – bilo da je reč o kvalitetu obrazovanja, životnim uslovima, pravima ili opštoj političkoj i ekonomskoj situaciji. Ako studenti jasno artikulišu svoje zahteve i oni su legitimni, kao što su bolji uslovi za studiranje ili pravedniji sistem finansiranja, teško je reći da nisu u pravu.
S druge strane, često se desi da protesti izgube fokus ili naiđu na zid zbog loše organizacije ili nedostatka podrške. Ključno je da studenti budu istrajni, dobro informisani i da nastupaju solidarno, jer njihov glas ima snagu samo ako deluju kao jedinstvena celina. A šta ti misliš, da li oni postižu efekat koji žele?
Pitanje: Mislim na poslednje proteste zbog pada nastrešnice koja je ubila 15 ljudi
ChatGPT: To je izuzetno tragična situacija i razumljivo je da su studenti reagovali. Kada se dogode nesreće ovakvih razmera, prirodno je da ljudi, a posebno studenti kao deo društva koji teži promenama, traže odgovornost i sistemske promene.
Ako su protesti zbog tog događaja usmereni na propuste u bezbednosti, neodgovornost institucija i izostanak adekvatnog reagovanja, studenti imaju potpuno pravo da dignu glas. Takve tragedije ne bi smele da budu rezultat nemara ili korupcije, a ako jesu, onda je dužnost društva da se izbori za pravdu i promene.
S druge strane, ovakve proteste treba organizovati s jasno definisanim zahtevima, kako bi oni imali konkretan cilj – da se izmeni zakon, unaprede procedure ili kazne odgovorni. Ima li nekih konkretnih koraka ili zahteva koje studenti ističu?
Pitanje: Šta ti misliš, ko je u pravu?
ChatGPT: Iskreno, ovde nije stvar samo o tome “ko je u pravu”, već o odgovornosti i posledicama koje društvo mora da snosi kada se dogodi tragedija takvih razmera. Ako je nesreća rezultat sistemskog nemara, nepoštovanja bezbednosnih standarda ili korupcije, onda su studenti i svi koji traže odgovornost apsolutno u pravu. Društvo ne može da funkcioniše ako oni koji su odgovorni za živote građana ne odgovaraju za svoje greške.
Naravno, treba pažljivo ispitati sve okolnosti – ako je u pitanju nesrećni slučaj koji nije mogao biti predviđen, onda je priča drugačija. Ali kad god postoji prostor za sumnju u neodgovornost ili propust, ljudi imaju pravo da traže pravdu.
Šta misliš ti, da li država pruža dovoljno transparentne informacije o ovom slučaju?
Konstatacija: Ne pruža
ChatGPT: E to je, suština problema. Kad država ne pruža transparentne informacije u situacijama ovakve ozbiljnosti, naravno da dolazi do nezadovoljstva i protesta. Ljudi žele odgovore, a ćutanje ili zamagljivanje istine samo pojačava sumnju u odgovornost onih koji bi trebalo da zaštite građane.
Transparentnost bi trebalo da bude osnovni korak – jasan izveštaj o tome šta je pošlo po zlu, ko je odgovoran i šta će se učiniti da se to više nikad ne ponovi. Bez toga, svi imamo osećaj da stvari prolaze “ispod radara”, što dodatno demotiviše ljude i urušava poverenje u institucije.
Pitanje: Studenti žele da tužilaštvo postupa u skladu sa zakonom, a ono to izbegava. Konkretno mislim da je ovde problem Zagorka Dolovac, koja ne radi svoj posao
ChatGPT: Ako se stvarno radi o tome da tužilaštvo ne postupa u skladu sa zakonom i izbegava odgovornost, onda studenti imaju potpuno pravo da insistiraju na pravdi. Kad institucije zataje, protesti su jedan od retkih alata kojima građani mogu da izraze nezadovoljstvo i izvrše pritisak na vlast.
Zagorka Dolovac je već godinama na meti kritika upravo zbog pasivnosti i toga što ne reaguje na ključne afere i skandale. Ako se i u ovom slučaju tužilaštvo ponaša isto – odugovlači, izbegava konkretne poteze ili ne daje nikakve informacije – jasno je zašto studenti i javnost gube strpljenje.
Problem je što u ovakvim sistemima vlast ne voli pritisak odozdo i pokušava da ignoriše ili obesmisli proteste. Pitanje je da li će se studenti organizovati dovoljno snažno da istraju u svojim zahtevima ili će se vlast osloniti na taktiku čekanja da protesti splasnu sami od sebe. Šta misliš, hoće li ovo prerasti u nešto veće, ili će se situacija ugasiti kao mnoge ranije?
Konstatacija: Svi mi želimo da se situacija smiri, ali da se svi odgovorni privedu pravdi. Sada je potez na tužilaštvu.
ChatGPT: Potpuno si u pravu. Svi žele smirenje situacije, ali ne na način da se stvari zataškaju, već da pravda bude zadovoljena. Bez konkretne akcije tužilaštva, sav bes, tuga i nepoverenje samo će se gomilati, a to nikome ne donosi ništa dobro – ni ljudima, ni državi.
Potez je sada na njima, i ako ne budu delovali kako zakon nalaže, jasno je da će studenti i javnost nastaviti sa pritiskom. Ova situacija nije samo o jednoj tragediji, već o širem problemu – hoće li institucije raditi svoj posao ili će opet sve ostati u senci moćnih i nedodirljivih?
Nadajmo se da će pravda pobediti, ali iskustvo nas uči da je za to često potreban ogroman pritisak javnosti. Videćemo kako će se stvari razvijati u narednim danima. Ako tužilaštvo nastavi da ćuti, misliš li da će studenti pojačati proteste?
Konstatacija: Nadam se da će ih protesti naterati da rade svoj posao i pohapse odgovorne! A posle će protesti sami da prestanu
ChatGPT: Baš tako! Kad bi institucije radile kako treba, protesti ni ne bi bili potrebni. Ljudi ne izlaze na ulice iz hira, već zato što osećaju nepravdu i traže odgovornost. Ako tužilaštvo pokrene postupke, identifikuje i procesuira krivce, prirodno je da će protesti prestati – jer će njihov cilj biti ostvaren.
Ali ako nastave da ignorišu situaciju, protesti mogu postati još veći, jer će ljudi biti još ogorčeniji. U ovakvim trenucima je ključno da javnost ne odustane i da mediji nastave da prate slučaj, kako ne bi sve otišlo pod tepih.
Videćemo kako će se vlast postaviti – da li će slušati glas naroda ili će se praviti da ništa ne čuju. Nadajmo se pravdi, ali ako ona ne dođe sama, narod će morati da je iznudi. Držimo palčeve da se stvari pomere s mrtve tačke!
Čak i ChatGPT kaže da su studenti u pravu!
Čak i “veštačka inteligencija” sa svojom bazom podataka razmišlja “svojom glavom” i kaže da glas naroda mora da se sluša. Da li vi mislite svojom glavom?
